Добродошли на интернет презентацију села Стањинац
Сајт је урађен уз благослов оца Рајка Глишовића, пароха овдашњег, и помоћ оца Никанора, монаха у манастиру Св. Онуфрије

Донатори за изградњу цркве (1925.-1930. године)

Донатори за обнову цркве (2007.-2008. године)    

 
 

Насловна
Историја
Знаменити људи села Стањинац
Црква Свети
Кирик и Јулита
Манастир Свети Онуфрије
Галерија 
Пријатељи села Стањинац

  Други о Стањинцу

Новости
Контакт

 

 

Црква Свети Кирик и Јулита

 

Обнова цркве Свети Кирик и Јулита

Освештање цркве Свети Кирик и Јулита

 

 

 

 

 
 

         Изградња цркве у Стањинцу, Храм Св. Кирика и Јулите, започета је 1925. године о чему сведочи сачувана донаторска књига са презименима породица које су помигле изградњу.

 

 

 

 

 
 

         Према предању, Бона, која је живела у селу, стално је сањала исти сан. У њему је виђала како на месту Црквиште постоје темељи старе цркве и како их мора откопати, а цркву обновити. Свима је причала свој сан, али јој нико није веровао. Једном приликом, када је свештеник светио водицу, она му је препричала сан, али ни он није веровао. Узевши да подоји дете, из недара јој је искочила змија, а свештеник видевши то, поверова јој и рече да се црква направи. Касније су на Црквишту, заиста, пронађени темељи старе цркве.

 

 

 

 
 

         Црква је направљена од камена бигра који се може наћи у околини, а чија је експлоатација од скоро забрањена. Поред цркве, постоје два споменика, такозване заветине, из 1903. и 1910. године где су се мештани скупљали на дан славе, обављали ручак, а потом ишли у жетву. Након изградње цркве, дан Св. Ћирика је постао нерадан дан за мештане Стањинца. Изградња је завршена и црква освештана 1930. године.

 

 

 

 

 
 

         За време Другог светског рата, на овим просторима је била бугарска управа. Бугарске комите, које су учиниле многа зла на овим просторима, убијали су српске свештенике и постављали своје. Мештанима су мењана имена и преимена (нпр. Борисав Ђорђа Војиновић је промењено у Борис Георгијев Војинов) а црквене књиге су уништене или однешене у Бугарску. Након одласка Бугара породице су, углавном, враћале своја стара имена и презимена. У својој историји црква није претрпела већа оштећења, осим улазних врата која су изгорела због свећа, које су жене палиле на прагу цркве, а према речима деда Мије Панајотовића, у цркви недостају неке иконе.

 

 

 

         Ове године су мештани започели обнову храма сопственим средствима, а освећење је заказано за 28.07.2008. године, на дан Св. Кирика и Јулите. Електродистрибуција Књажевац је обећала увођење струје и постављање расвете око цркве.

 

 

 
 

 

 
 
        
 

 

 

 

 
 

         Свети Кирик и Јулита, Свети Ћирик (28. 07.)

 

 

 

 

 
 

Данашњи дан посвећен је молитвеној успомени на малог дечака Кирика и његову мајку Јулиту, који су пострадали у време Диоклецијановог гоњења хришћана. Бездушни судија, да би умножио муке мајке, узео је у руке њеног трогодишњег синчића. Дете сеотимало вриштећи и говорећи : Ја сам хришћанин! и уз то повредило мучитеља по лицу. Он га је бацио низ степенице, где је малишан скончао. Мајци је одсечена глава. То се збило 304. године. Њихове мошти су пронађене у време цара Константина и пренете у Рим, а један део налазио се у фрушкогорском манастиру Бешенову, где се збирао пре Другог светског рата народ са свих страна на њихов дан.

         Данашњи празник, код народа назван Свети Ћирик, славе неке српске породице као крсну славу, а у појединим местима је заветни дан.

         Овај дан сматра се првим од тзв. Горешњака, када се не раде никакви послови, нарочито око пшенице, а исто тако ни у винограду нити око кукуруза. Постоји веровање да ових дана, када су велике жеге, орлови не пију воду, која им због несносне јаре изгледа као крв, већ пиште у ваздуху, летећи.

 

 

 

 

 

 

 

 

 
 

 

 

 

Бранко Војиновић

 
 
 
 
 
 
 

 

 
 

 

 
 

 

 

 

 

2007-2010. стањинац.цом
Сва права задржана.