Добродошли на интернет презентацију села Стањинац
Сајт је урађен уз благослов оца Рајка Глишовића, пароха овдашњег, и помоћ оца Никанора, монаха у манастиру Св. Онуфрије

 

 
 

 Насловна
Историја
Знаменити људи села Стањинац
Црква Свети
Кирик и Јулита
Манастир Свети Онуфрије
Галерија 
Пријатељи села Стањинац

  Други о Стањинцу

Новости
Контакт

 

Манастир Св. Онуфрије

Житије Св. Онуфрија

         На око километар од скретања за Стањинац, идући магистралним путем према Пироту, долази се до скромног, једва видљивог путоказа који упућује на манастир посвећен Св. Онуфрију. Пратећи путоказ, прелази се Стањанска река и  пролази преко ткзв. Пантиног моста бр. 3, интересантне, шаренолике грађевине.

 

 

 

 

 
 

         Тешко проходан пут,дужине два километра, додатно оштећен од скорашњих киша, води узбрдо кроз шуму, делимично пратећи поток обрастао густим шибљем. Уз леву страну пута, на око километар и по од главног пута, из густиша провирују остаци старих воденица.

 

 

        

         Некада их је било 11 , а у свакој се воденични камен даноноћно окретао. Зубу времена у потпуности је одолела само једна воденица, али нажалост, испод ње више не протиче вода јер се водени ток померио десетак метара у страну.

 

 

 

        
 

 
        

         На пар стотина метара одатле наилази се на огромну ливаду са чије се десне стране, по ободу шуме, уздиже црква са конаком.

 

 

   (Слика позајмљена са сајта www.bssm.org.yu

уз дозволу Братства Светог Симеона Мироточивог)

 

         Манастир Св. Онуфрија помињу два записа у једном рукописном псалтиру у Пловдивској библиотеци. Псалтир је 1576. године обновио јеромонах Нифон, настојањем Презвитера Димитрија из Осмакове и Попа Цветка из Које. Године 1663. повезао га је јеромонах Атанасије, који је поменуо монаха старца Живка из храма Св. Онуфрија. Овај псалтир вероватно су однели у Пловдив посетиоци от Копривштица от Филипе, који су се 1795. године потписали на зиду манастира Темске. Сама црква је више пута обнављана, а према подацима Духовног суда у Нишу, црква Св. Онуфрија је поново изграђена 1868. године. Према речима оца Рајка Глишовића, пароха овдашњег, манастир датира из 13. века.

          Манастир Св. Онуфрије припада атару села Базовик. ...село Базовик је, 1446. године, забележено у саставу зијамета Знепоља. Знепоље је предео у данашњој Бугарској који је некада био комплетно насељен српским живљем, а данас је у потпуности бугаризовано.

          Према томе, села Базовик, Осмоковце, Орле и Глама померила су се из Знепоља у Понишавље, негде после средине XV века, а манастир Св. Онуфрија у Базовику вероватно је подигнут после тог пресељења. Постоји, наиме, извесна сагласност између имена патрона манастира у Базовику с првобитним именом села. Св. Онуфрије је поштован у пиротском крају као заштитник од градобитних облака. Данашње име Базовика повезује га са зовом, али основа старог знепољског села подсећа на турску реч буз, лед, град.

          Манастир Св. Онуфрије је дуго био напуштен, а занимљиво је да се ни најстарији људи у крају не сећају да је у њему икада било монаха. Пре II Светског рата у њему је боравио и у манастирској згради живео свештеник Никола Китановић са породицом, а после његове смрти у манастиру више није било свештених лица, све до јуна ове, 2007. године када је у манастир дошао јерођакон Никанор. За сада је једини монах у манастиру са циљем да оживи манастир и припреми га за друге монахе и тиме се братство прошири. За сада су једини житељи манастира отац Никанор, један пас и две мачке. Житељи ових крајева манастир Св. Онуфрија зову Норје.

 

 

 

 

 

 

(Слике позајмљене са сајта www.bssm.org.yu уз дозволу Братства Светог Симеона Мироточивог)

 

         Дозвола за обнову манастира је добијена 2003. године када и почиње. Међутим, након обнове остале су неке упечатљиве промене у олтару и у средишту цркве. Према речима оца Никанора Свети Престо је померен према истоку за око 50 центиметара и према северу за двадесетак.

 

 

 

 

Простор око стуба, израђеног од камена Бигра, на којем стоји Свети Престо, био је поплочан опеком као и комплетна црква, а сада је избетониран услед чега је Свети Престо померен. У средишту цркве су стајала два дрвена стуба на којима су стајале упаљене свеће, а сада су уклоњени и простор је поплочан тако да су промене видне. Према причама старијих људи, који су раније долазили у манастир, унутар цркве је постојао камени крст укопан у земљу којег данас нема.

Поред обнове цркве, обновљен је и манастирски конак, направљена нова звонара и уређен околни простор.

Освештење манастира је обављено на дан Св. Онуфрија, 25.06.2007.године. Oсвештао га је Владика нишки Иринеј, а приређена је и велика светковина.

 

 

 

 

 

 

         Том приликом је манастир предат на старање оцу Никанору.

       Прва Света Литургија, у освештаном манастиру, је одржана 15.07.2007. године, којој је присуствовало тридесетак људи, а одржао ју је отац Спаса из Књажевца. Након Свете Литургије приређен је свечани ручак уз традиционално јело овог краја, белмуж.

 

 

 

 

         У протеклом периоди манастир је више пута био похаран. Када сам први пут посетио манастир, 31.07.2005. године, врата цркве су била везана канапом, а катанац је био одваљен, само месец дана након прославе дана Св. Онуфрија 25.06.2005. године.

          Освештење икона је обављено 25.06.2005. године, а службу је обавио отац Спаса из Књажевца.
 

 

 

 

 
 

 

(Слике освештења икона позајмљене са сајта www.bssm.org.yu уз дозволу Братства Светог Симеона Мироточивог)

 

         Одношене су иконе из њега, гробови поред манастира су били прекопани као и праг цркве, према причама ловаца овога краја.

 
 

 

 

         Највероватније је манастир био на мети ловаца на злато чему сведоче многобројне рупе око извора у близини манастира јер, према предању, у овим крајевима је чувени поп Мартин, хајдук, закопавао своја блага. Последња ископавања су обављена пре неколико дана (октобар 2007.) опет око извора.

 

 

 

 

 

За време II Светског рата, под бугарском управом, комплетна букова шума око манастира је посечена, а грађа је одвежена у Бугарску. Становништво је било принуђено да говедима извлачи стабла. И поред тога, данас је овде густа,млада шума, а само место које је издвојено од цивилизације преставља праву оазу мира коју треба посетити. Поред људи који посећују манастир, а са хладнијим временом их је све мање, редовни гости су и пухови, лисице, дивље свиње па и вукови.

          Једна од занимљивости, везана за манастир, је та да је у овом крају снимљен партизански филм Заседа 1969. године.

          Највећи проблеми јесу лош прилазни пут и недостатак струје у манастиру, али је директор Електродистрибуције у Књажевцу обећао решење тог проблема.

 
 

 

 
 

 
 

 

 
 

 

 
 

Историјске податке о манастиру Свети Онуфрије обезбедио отац Никанор

 

Житије Св. Онуфрија

 

Бранко Војиновић

 
 
 
 
 

 
 

 

 
 

 

 

 

2007-2010. стањинац.цом
Сва права задржана.